Prvih 60 minuta akcije: šta koordinator zaista radi

Neko je nestao. Telefon zvoni, po pravilu u nezgodno vreme, i dežurni koordinator se javlja bez informacija, bez tima i sa tihom svešću da će naredni sat oblikovati sve ostalo.

Akcije potrage imaju svoj oblik. Prvi sat vredi nesrazmerno mnogo — ne zato što je osoba blizu, često nije, nego zato što zona pretrage raste svakim minutom dok se osoba kreće, i zato što odluke donete sada određuju da li će šesti sat biti koordinisan ili haotičan. Ovako taj sat vode iskusni koordinatori.

Vremena su okvirna i koraci se preklapaju. To preklapanje je suština: koordinator koji ovo radi strogo redom već kasni.

01Minut 0–10: primi prijavu kako treba

Osoba sa druge strane je uplašena i ispričaće ti ono što ona misli da je važno. Tvoj posao je da izvučeš ono što jeste važno, redom koji možeš da koristiš, dok još ima strpljenja da odgovara.

Potraga je istraga koja se slučajno odvija pešice. Skoro svaki brz ishod dolazi iz informacije, ne iz pokrivenosti terena — lokacija telefona, auto pronađen na početku staze, rođak koji se seti omiljenog mesta. Zato prijem podataka nije papirologija koju treba skinuti s vrata pre pravog posla. To jeste pravi posao i to je deset najisplativijih minuta cele akcije.

Ko i kada

Ime, godine, opis, tačno u čemu je bio obučen i poslednje potvrđeno viđenje — gde, kada, ko ga je video. Insistiraj na reči „potvrđeno“. Sigurnost iz druge ruke se iznenađujuće često raspadne pod pitanjima.

Telefon

Broj, da li zvoni ili ide na govornu poštu, stanje baterije kad je poslednji put viđen, ima li aplikaciju za deljenje lokacije koju porodica može odmah da otvori. Zvanično traženje lokacije pokreni istog trenutka — odgovor traje, a to je najvrednija informacija koju ćeš dobiti.

Zdravstveno i psihičko stanje

Bolesti, terapija i da li je poneo, demencija, skorašnja uznemirenost. To menja kategoriju nestale osobe, a kategorija menja zonu pretrage, stepen hitnosti i to da li planiraš za osobu koja će se odazvati ili za osobu koja će se kriti od vas.

Namera i iskustvo

Kuda je krenuo, šta je poneo, koliko poznaje teren, da li je to radio ranije. Pripremljen planinar koji kasni dva sata je drugačiji problem od nepripremljenog koji kasni dva sata.

Ko je već na terenu

Porodice traže pre nego što pozovu. Saznaj ko je na planini, gde i kako do njega. Nekontrolisani tragači kvare miris za pse, proizvode lažna viđenja i povremeno postanu druga nestala osoba.

02Minut 5–15: uzbunjuj dok planiraš

Čest instinkt je prvo napraviti plan, pa zvati ljude. Deluje odgovorno. Troši jedini resurs koji se ne vraća, jer tvojim ljudima treba trideset do devedeset minuta da se probude, obuku, dovezu i okupe, ma koliko plan bio dobar. Uzbuni odmah. Planiraj dok putuju.

Ono što ti treba nazad iz uzbune nisu simpatije nego brojevi. Ko dolazi, kada je na zbornom mestu, šta donosi i — pitanje koje sistemi za uzbunjivanje najčešće zaborave — ko sigurno ne dolazi, da prestaneš da računaš na njega. Grupa u kojoj četrnaest ljudi lajkuje poruku daje ti prijatan osećaj i nikakav spisak.

Paralelno idu i ostali pozivi: policija ili nadležni organ ako već nisu uključeni, vodič potražnog psa (psi najduže stižu i vrede ranog poziva) i svako sa specifičnom sposobnošću koja ti može zatrebati — voda, uže, dron, lekar.

Zovi ljude pre nego što znaš tačno šta ćeš s njima. Tim uvek možeš da vratiš kući. Izgubljen sat ne možeš.

03Minut 10–25: nacrtaj prvu zonu i zatvori je

Sa prijavom pred sobom, obeleži početnu tačku planiranja i oko nje napravi prvu zonu pretrage, koristeći podatke o rastojanju za tu kategoriju osobe i doterujući je preprekama i vodiljama. Biće pogrešna. Nacrtaj je svejedno — pogrešna zona koju možeš da ispraviš bolja je od nikakve, i daje timovima koji stižu nešto konkretno na šta se raspoređuju.

Zatim uradi ono što razdvaja dobro vođene akcije od zauzetih: zatvori pravce. Pre nego što počneš da pretražuješ zonu, spreči da raste. Vozilo na svaki početak staze. Čovek na parkingu gde je nestalog auto. Neko na putu koji zatvara zonu sa juga. Pokretna osoba koja prođe pored tvoje tačke zatvaranja pretvara problem od četiri kvadratna kilometra u problem od dvadeset, dok ti još deliš radio-stanice.

Zatvaranje pravaca nije atraktivno. Niko se ne javlja dobrovoljno. Dodeli ga prvoj dvojici koja stignu, objasni zašto je važno, i kasnije ih zameni.

04Minut 20–40: brzi timovi, tačke privlačenja, očigledna mesta

Prvi timovi na terenu ne rade sistematsku pretragu. Rade brzo i ciljano, po mestima gde je osoba najverovatnije, i pokrivaju teren brzo po cenu temeljnosti. Staze. Uvale. Ruta kojom je osoba rekla da ide. Kolibe, zakloni, vidikovci, izvor na usponu. Svako mesto gde bi se čovek u nevolji zaustavio.

Brzim timovima daj tri zadatka i izgovori ih naglas: pretraži rutu, dozivaj i osluškuj u razmacima, i javi sve što menja sliku — ispuštenu rukavicu, svedoka, parkiran auto, trag u blatu. Treći zadatak je često vredniji od prvog, a timovi kojima to nije rečeno neće ni javiti.

05Minut 30–60: gradi za šesti sat

Do sada ljudi pristižu, radio-stanice se dele i svako hoće da razgovara baš s tobom. Tu akcija ili dobije strukturu ili dobije red kod koordinatorovog stola.

Delegiraj pre nego što ti zatreba, jer kada ti zatreba biće kasno. Neko vodi vezu. Neko vodi prijem i evidenciju dolazaka. Neko vodi dnevnik. Neko razgovara sa porodicom, i to nisi ti. Tačna struktura zavisi od službe i veličine akcije, ali princip se ne menja: koordinatorov posao je da odlučuje, a sve što nije odlučivanje treba da pripadne nekom drugom u prvom satu.

Odredi trajanje smene i izgovori ga, da timovi znaju kada se očekuju nazad, a ti kada ponovo planiraš. Utvrdi raspored javljanja. Odredi zborno mesto i proveri da ga znaju i oni koji su još u kolima — broj timova koji dođu na prošlomesečno zborno mesto nije mali.

Klikni za uvećanje

06Dnevnik, započet u prvom minutu

Svaki iskusan koordinator je imao razgovor u kome ga neko mirno pita kada je tačno doneta odluka da se prestane sa pretragom severne strane. I svaki je imao onu verziju tog razgovora u kojoj je pošten odgovor da to niko nije zapisao.

Dnevnik počinji sa prvim pozivom. Vremena, odluke, ko je šta obavešten, kada je koji tim ušao i izašao, šta se vratilo. Ne priča — unosi. Ako dnevnik počneš kada akcija „postane ozbiljna“, rupa će stajati tačno preko sata u kome su doneti važni pozivi.

To je najnepopularniji savet u rukovođenju potragama i onaj koji se najdoslednije pokaže tačnim. Važi za debrifing, za porodicu, za sledeću smenu i povremeno za formalnu proveru. Važi i u četiri ujutru, kada ne možeš da se setiš da li je sektor 3 dodeljen timu koji se vratio ili onom koji nije.

07Šta pođe naopako, redovno

• Čekanje sigurnosti pre uzbunjivanja. Informacije se neće poboljšati u narednih dvadeset minuta. Vreme putovanja tvojih ljudi se takođe neće skratiti.
• Pretraga pre zatvaranja pravaca. Zona raste brže nego što je pokrivaš i nikad je ne sustigneš.
• Koordinator koji radi sve. Javljanje na radio, brifing pridošlica i planiranje istovremeno znači da je sve troje loše urađeno.
• Porodica kao smetnja. Kod njih je informacija koja završava većinu potraga, a zadužen čovek za vezu sa porodicom izvuče više od koordinatora u trku.
• Nema pisanog spiska ko je na terenu. To je pitanje bezbednosti pre nego administracije. U nekom trenutku moraš da odgovaraš za svakog koga si poslao gore.
• Zanemaren telefon. To je najvrednija informacija u savremenoj potrazi, a postupak da se do nje dođe traje — i trebalo je da počne u četvrtom minutu.

Sat se završava kada su prvi timovi na terenu, a ti imaš zapisanu sliku koju bi neko drugi mogao da preuzme. Ako si tu za šezdeset minuta, akcija stoji dobro — šta god da sledi.